Žena dvadesetoga veka

299

се посао сврши; а мање пипају и пропитују из два узрока: у њих је ласно раставити се са, женом, и они, и њихове жене прилагођавају се ласно са сваким стањем. Друга је разлика што ми у нас имамо гомиле чиновника. Њих у Америци или нема са свим, или их је врло мало. Наши чиновници имају тако малу плату првих година своје службе, да једва крај о крајем могу да саставе. Они не би могли хранити жену која не би донела мираза. У неким редовима мираз траже баш правила, самога реда. Један потпоручник може се оженити само девојком која доноси тридесет хиљада динара мираза !

Међу радницима нема мираза, а ту би требало да га има. У њих се мисли о остављању рада, о болести, о старости, а о миразу се не мисли. То је једна празнина. Ја бих хтео да мираза нестане међу варошанима, а да се нађе какав начин како би радничке кћери имале мало мираза. Ево за што.

Рука је доста, и може их се наћи колико се хоће, с тога је надница мала. Радници, да би имали рада, спуштају своје захтеве према својим потребама. Један радник и његова жена, саставивши обе своје наднице, живе доста лепо, докле се не јави дете; али се тада њихови трошкови увећају, а рад женин, мора, за неко време, престати. Оскудица већ уђе у