Žena dvadesetoga veka

300

њихову кућу. А ако се народи деце петоро или шесторо, онда је у њих немаштина така да се подносити не може. Кад најстарије дете доспе у тринаест година, и почне п оно тражити надницу, онда та надница, ма колико да је малена, помаже породици живети. Од тога доба, сваке године, јавља се по један мали радник више тако да после четири године та породица већ може живети лепо. Ама то лепо живљење треба да се купи са десет година опротовања! Кроз то дуго време, радници су се морали задуживати, и то им је било и врло мучно п врло тешко; врло мучно било је с тога, што су узајимали на оно што им је преко потребно, а врло тешко им је било за то што су узајимали на веру.

Шта најчешће бива у такој невољи; Бива то да се они старају немати деце, а то је несрећа и за породице и за цео народ. Зна се како се споро множи наш народ; сви народи око нас у том су напреднији од нас,и скоро ће доћи време да ће у нас на годину више умирати него што ће се рађати! Ако ми не нађемо помоћи том стању ствари, Бог да прости нашу Француску ! Већ је један немачки сокупштинар могао да каже у Рајхстагу: «Што се толико печете о Француској Почекајте само петнаест година. Она сваке године губи по једну битку !< Ја мислим да се,

Пра аи ан

ај