Žena dvadesetoga veka

908

лесном, која ће тебе не само лишити његове помоћи, него ће ти натурити терет да сео њему стараш. Најпосле тебе муж може и _ оставити. Ја знам жена којима је мужева нестало тако да им се не зна ни гласа ни трага; а знам их које су мужеви оставили отворено, п најпосле, неке су остале распуштенице, те опет без мужева, по закону о разводу брака.

(0 свему томе, ти нећеш мислити, кћери моја, ако будеш заслепљена љубављу, или те занесе прекомерна жеља да промениш своје стање. Оно што гледаш данас, заслониће од тебе оно што ћеш видети доцније. Све ће ти се учинити мило и трајно. А човек се често у милинп вара; и никад не може јамчити за трајашност. Треба да се, међу поукама које ти дајемо ми, нађе и она опора поука коју сам живот даје о несталности свега у животу. Тебе чекају две смрти кад се већ удаш: омрт твоја, и смрт мужа твога.

Један обичај Хојије дуго владао на Истоку, готово до нашега доба, допуштао је па чак и заповедао удовици да умре заједно са својим мужем. Хришћанство јој заповеда да мужа надживи, и да узме на се терет који се измакао из његових самртничких руку. То је неко тешње и светије освештавање браку. Ништа није од њега лепше, а ништа није од њега ни