Žena dvadesetoga veka

а

309

теже. Ти нећеш хтети, кћери моја, да ти ова страшна власт допадне изненада.

Живот је у суштини једнак за сва људска створења. Сва имају једне потребе телесне, умне и моралне, и једнаке изворе за подмиривање тих потреба. Људи су се сложили да бацају на тај вечити Фонд копрену која га мења. Пази добро, кад ти се говори о моралу, онда разлике ишчезавају или се смањују. Краљица је онако исто као и просјакиња одговорна ва тело и за душу своје деце. Оне могу, и краљица и просјакиња, бити, истоветним делима, и под задахом истоветних осећања, једнаке јунакиње или преступнице. Хришћанска ће ти вера рећи да су те две жене равне зато, што су обе искупљене крвљу самога Бога, и то је дивна мисао. А Стојици би рекли да. је свет као велика позорница на, којој сваки од нас игра улогу која му је дана. Него овде није важна улога, колико начин како се она игра.

Из свега овога ваља нам извући велику свест о достојанству и о одговорности људокој, и врло јасно схватање трошности свих наших наређења и уредаба.

Ти си радникова. кћи и, по свој прилици, бићеш и жена и мајка радницима % Знај, кћери моја, да си ти, пред очима Божјима и, ако се после Бога сме и чије друго име изгово-