Žena dvadesetoga veka

912.

нако и дар и спрему. Није природно придавати радњи дара појам о тешком напору и о умору. Нерад замори много више него умерени рад. Ако би се имало бирати између претеранога рада, и непрекиднога нерада, сваки би џаметан човек претпоставио, за здравље тела, за здравље духа и за морал, и сувишни рад непрекидну нераду. Али овде п није говор о претераностима, о сувишностима. Свакад, кад сувишан рад буде натоварен једном људском створењу, оно има право тражити да се тога ослободи, пи други пмају дужност да га у том помажу. Ја говорим о раду подешеном према подобностима и примереном према снази; и велим да је такав рад радост, да је он благодат, коју треба примити са захвалношћу, и одавати му се с весељем.

Некад се догађа, да при марљивијем испитивању кога лица, нађе се да оно осредње ради један посао који му је дан, а други би радило много боље. У таком случају путно је потрудити се да се то лице стави на своје право место. То је услуга том лицу, а услуга пи целом друштву. Све друштвене школе муче осе да расправе ово питање: сваком раднику дати онај рад за који он има највише подобности. Фурије је развио овај задатак са много уобразиље и много досетљивости. Никога нема да му противуречи. Али ко ће да буде пре-

ша

уже