Žena dvadesetoga veka

зак

311

си опет сестра моја, ти си мени равна, али сестра веома злосрећна. Ја не знам другога лека бољци твојој, осим оне помоћи коју ме наморава љубав према ближњем да ти дам, него да те поверим милости Божјој. Он једини зна колики су твоји јади, он има и мелема да ублажи горки живот твој.

А ако си ти радница, кћери моја, здрава и снажна, а удата за честита човека, немој да сматраш себе као несрећну жену у свету. Врло је погрешно сматрати као несрећу и муку . потребу радити. Можеш се тужити на рад ако је претежак, и ако одвећ дуго траје; а рад сам собом, рад одмерен према подобности и снази радника, јесте прави Божји благослов. Помисли, кћери моја, шта би било од тебе, кад би ти се једнога дана рекло: «Више не можеш радити!«“ Така пресуда не би била страшна само зато што би те лишила користи од рада, него што би те оставила без самога рада! Бити снажан, а осећати се осуђен на нерад — то је тек права мука ! Душа наша, удружена с телом немоћним и нерадним, оно је исто што и жив човек кад се веже за мртваца. |

Радити, кћери моја, значи то исто што и пословати и производити, То је употребљавати своју снагу и уживати је. Разуми ме добро, кад велим снагу; ја ту разумем подјед-.