Žena dvadesetoga veka

314

и постати радница једна по једна. Ти ћеш бити срећна у том стању, пошто си и створена за њега. Друга нека твоја пријатељица некако ништа не уме рукама: што год ради то Је хаљкаво и неваљало. То није њена кривица, јер она није створена за то. Њезин рад немио је њој самој, пошто га рђаво ради. А док је била у школи, она је необично лако све схватала. У старијим разредима, одмах је дошла међу прве. Сјајно је положила иопит који јој даје не право, него могућност, да буде учитељица, ако би имала срећу да се нађе какво празно место, и да се то место њој да. Жеелети је да њу та срећа снађе. Она ће бити врло срећна и врло корисна као учитељица, почем је она, у неку руку, отворена и дошла на свет зато; докле ти, која си одлична радница, осећаш да си срећна тим што си радница, пи никад се не би осећала на свом месту да си нешто учитељица у школи.

Али шта бива # Учитељица је Госпођица. Она носи шешир, и о благим данима, може бити, и свилдену хаљину. Пе ради ништа. рукама. Има намештен салончић у стану школоком. Њу свак зове Госпођицом, и она се удаје за какога чиновника. Она је веселим сујетним девојкама срећна изнад ових срећних друга. Зато се ушињу да уче и ако их срце не вуче, и, после великога труда, издржавају

с

Шорт