Žena dvadesetoga veka

па вљн

319

творци устава тако марљиво чувају, и који се сматрају као устава таласима демократије која, расте сваки дан, падају један за другим: њих или обарају или им се смеју. Сама државна, глава, није више тако заштићена, за трајања, њене власти, од гомилина гњева. Често се с висине пада ниже него иначе. Оно што је човек био јуче данас је песавладљива тегоба да се постане наново. Мисли ти о том кћери моја ! Ти имаш две улоге да играш у овом послу; прва је, саветом, докле се пад не би извршио; а друга је, после пада, са радњом п потпором. Многе жене говоре, мислећи да добро говоре: „Ја св не мешам у политику», и онда светују којекаке кукавичлуке. Оне говоре својим мужевима : „Ви припадате својим породицама“! А то није тако; они, као чиновници, припадају прво држави, а као људи припадају части; породица долази тек после ових. Велиш да ве не мешаш у политику. Има, великих линија које види свак живи, и које ти прва моралш видети, кад ов ствар тиче дужности и части. Буди готова и на пропаст, по што ћеш ти можда морати њу и световати, па и тражити је. Може доћи дан, када ћеш ти рећи : „Ви треба да ми дате двоје : насушнога, хлеба, и части једнога имена које је опште овима нама! Ако би требало бирати између хлеба и части, ја бих изабрао част: радите