Žena dvadesetoga veka

318

Ради ове једне, али само ради ње, ја желим да се и ово чудо испуни!

Али знаш ли ти, кћери моја, што је теже од пењања на вишег Теже је сплажење ! И ова ће несрећа поздраво снаћи оне које су циљале врло високо. Оне слазе и свак живи се радује њихову паду, који се узима као заслужна каштига њиховој мало оправданој жудњи. Е

Признајем да има невероватних несрећа. Али послушај добро ово. Небреће су ретко тако невероватне као што се чине да су. Погледај оно што нам.бива у нашем здрављу. Колико тога здравља ми трошимо беспутно у младости својој! Онда се нама чини да не можемо никад бити болесни. Уза сваку несмотреност коју учинимо, ми се смејемо сво-

јим саветницима. — Видите ли ви шта ја могу! _- Једнога дана болест нас шчепа, и већ више никад нити има снаге ни среће! — Ох, да сам ја то знао! — Али ом ти то знао ! Уза-

„луд се правдаш! Сам он јурио у своју пропаст о отвореним очима.

То је истопи с имањем. Од чега оно зависи 2 Њега може какав ништаван узрок да сатари. Има чинова који се дају на цео живот; па и ти чинови нису трајни; то ми виђамо сваки дан. Ови чинови на цео живот, које

БИ Са и