Žena dvadesetoga veka

за

333

таки потреси у ње могу бити од штете вашем детету. Онда сте ви дубоко уздахнули и рекли ми: „Ах, да сам ја то дете дојила, то не би билој«“ Били сте нестрпљиви, и једва сте дочекали другу недељу, да видите напредак свога детета. Тих последњих дана дојкиња је имала мање млека и млека слабијега, јер је слабо јела, а и ноћу је била немирна, због оног вашег напада, у осталом са свим неправедног и, ваља право казати, све с вашега незнања. |

Дете није напредовало, остало је на истој мери; ја сам вам био напред казао да то може бити ; ви то нисте веровали, него сте опет кривили дојвињу и љутили се на њу.

„Ето видите, докторе, сад сте се и сами уверили, да ову дојкињу треба, отпустити.“ Ја се не бејах нимало уверио, и навалио сам да се ви отканите своје намере. То бејаше први пут кад омо се ја и ви споречкали; ви бејасте упорна, а ја још више, јер сам ведро видео како ће се ређати дојкиње једна за другом пред нама; а ви сте и о том послу погрешно мислили: она дојкиња бејаше мала, а ви сте хтели какву жену голему, божем је у големе дојкиње боље млеко! Ја се ту оштро одупрех и, не угледајући се на оне лекаре који се приклањају молбама, казах вам отворено и оштро: „Задржите дојкињу, ваше је