Žena dvadesetoga veka

вам се рећи да је у њој два кила или четири кила, ви нисте знали која је тежина у детета, најбоља. Ја сам вас умирио рекавши, да има тежину прекрасну, да је она једно лепо дете, и ја се зачудих кад ми ви рекосте: „Зар и децу треба мерити 7...“

_ То бејаше почетак ваше материнске Одисије, али ви већ лако појмисте да мером можете најбоље сазнати живахност и напредовање вашега чеда.

Једнога дана ви ме журно дозвасте, биће на три дана по рођењу детета. Мислио сам да сте слаби, али нећу никад заборавити вашега ужаса; ви сте измерили бебу и нашли сте да је сада лакша! „ја сам видела, говорасте ви: — да је дојкиња рђава, ето дете опада !|< Бејасте се облили сузама, и дојкињи сте већ казали да иде још то вече, што је, са свим природно, рђаво порадило на њено млеко. И ви сами били сте у грозници.

Ја се не могах уздржати да се не насмејем, поред свих ваших суза: „А зар ви не знате, рекох вам ја: да за прва два дана, дете копни, и да оно почиње једрати тек после прве недеље Сад је тек четврти дан, чекајте да прође недеља, а дојкињу задржите, јер је врло добра.

Ваша се дојкиња била престравила, кад сте јој рекли да изиђе; напомињем вам да

ПР А

и а