Žena dvadesetoga veka

КОЛЕВКА И ХРАНА

И сад вас гледам каква бесте онога дана кад је вашем детету било три недеље. Ви бејасте у својој дугачкој наслоњачи. Дошле вам беху две другарице од детињства, а ви бејасте малко бледи. Хтели сте да се у вашу собу донесе колевка, колевка коју сте једва и запазили док сте оно били слаби.

Ту колевку вам је дала мајка ваша! Она је била на великој муци кад ју је бирала! Сирота жена! Знала је да ви волите кћер, па за то је требало да завесе на колевци буду црвене, ружичасте; а узела је колевку са завесама плавим из предрасуде, и нарочито да вас приправи за случај ако не буде оно што ви желите. „Рећи ћу јој, говорила је она, да сам плаве завесе изабрала за то, што се надам мушкарцу, коме се веома радујем; на тај начин мање ће се она потрести, кад види да није оно чему се надала |“

Ви сте ми показали колевку, Госпођо, и ја сам јој се дивио; грађена за мушкарца,