Žena dvadesetoga veka

о од с»

она дивно љуљушкаше малену девојчицу, = ви бејасте и поновити и срећни. Ви сте хтели да се и ја онако радујем као ви; али, бистра. ока као што сте, ви опазисте да сам ја равнодушан. па ме упитасте: „Јел'те, докторе, је ли добра ова колевка 0< И питали сте ме очима узнемиреним.

Дарнути у колевку, која уједно прелставља и символ и традицију; у колевку која. је једна од установа и најстаријих и најтврђих, бејаше као нека крађа светих ствари ! А мали анђелак у оном лепом обиталишту, заслоњен завесама, чипкама и тракама, којима сте га ви окитили, спаваше слатко п опоравно.

Колевка је освеђено обиталиште, и готово као каква богомоља, уз коју мајка често пада Богу на молитву. И нисте сама ви, Говпођо, што колевку волите, и што не можете да се надивите њеној лепоти и украсу, тако је колевку гледала и ваша баба, која је на њој видела васкрс својих младих година ! Знам ја, Госпођо, да је колевка постала нека врста вере, у коју је веома несмотрено дИрати; али баш макар и узнемирио ваше убеђење, и пошао на супрот вашој навици, ја ћу казати што мислим ба свим отворено, макар да се ви и насмејете мојој простоти, казаћу да бих волео мали креветац, без икаких завеса, где ваздух може пролазити са свим сло-

пара