Žena dvadesetoga veka

337

бодно: јер оно мало створење, које ви толико завијате и затварате у собу и у колевку, потребује ваздуха, а ви га заклањате и од дана и од светлости!

Али се тако оно не би могло љуљати, велите ви А зар је то штета Ја никако то не мислим. Ви бебу тако још од малена учите на навике од којих ће имати муку да се одвикне. Јер њој ви стварате ту потребу. Чим је љушнете једном, ваљаће да је љуљате све једнако после; она ће плакати, и љутити се ако престане то љуљушкање. Осем тога, утувите ово добро, ваше је дете у дојкиње која нема ни ваше нежности, ни ваше болећивости; она ће га некад љуљати да га преврне, а једна вам је пријатељица већ причала како су јој дете, љуљајући, истресли из колевке, те се убило и осакатило. Детенце је- слабо и од себе, а ви га мећете у стан који се љуља као чун на узбурканој води; после ви спуштате дете у колевку пошто је сисало, и љуљате га, некад још убрзано, мислећи да ће тако пре заспати, а мислите ли да варење тога љуљушканога млека у желуцу још невешту неће бити узнемирено

Ја поменух речи дојити и сисати, а ви већ подигосте главу. Ја мислим одиста да ви можете за понешто кривити себе: Беби јуче нешто није било добро; она је јако плакала;

ЖЕНА ХХ ВЕКА 22