Žena dvadesetoga veka

ара аза

343

чице, мрда ножицама, врло је весела што нема пелена у које би је мајка ваша увила из поштовања према старима; јер честита мајка ваша, коју ја много волим и поштујем, мисли да ми у Хигијени нисмо нимало напредовали; она се још држи доброга старога времена, када се марљиво чувала темењача на детињој глави. — Сећате се колико је викала на мене кад сам вам рекао да меканом четком протрете главу детету. Ја сам уступио пред повојем, али нисам никако хтео пристати да тако правноверно чувам темењачу детету на глави.

Она је хтела да дете увек има капицу на глави, ја се нисам сувише одупирао, али сам световао, да се глава не стеже много, јер се за првих месеца ласно може нагрдити; и најпосле. сам одржао потпуну победу кад је капа отурена. Ваша мати не могаше да се утеши, што мала још нема косе; она ми поверова и отури капу, кад сам јој казао да дете треба да испарава, и да треба дати коси ваздуха, ако се хоће да не опада, а главу не треба, покривати, ако се хоће да се избегне кијавица. Ја сам хтео да узмем малу и даје метнем на земљу, на какав ћилим. „Мала је она још, докторе, вељаше преплашена ваша мајка: Богме ми нашој деци нисмо тако брзо давали толико слободе! Помислите, њој је сад тек. пола. годинице !“