Žena dvadesetoga veka

344

Знао сам и ја то, али ова мала створења, потребују кретања за развијање својих рибића, за јачање апетита, и за олакшавање спавања; оставите је мало нека се ваља и ако може нека лази по ћилиму, видећете да ће, после тога, мале њене ручице и ножице бити чвршће. Морам признати, Госпођо, да сте ви без отпора примили ову поуку, јер сте радознало и са дивљењем пратили све арабеске које је беба градила на ћилиму лазећи по њему; ви сте гледали како она поима, божем да се дигне, али још не може; а та гимнастика првога доба вама је као мајци била и радост и поноситост. „Гледајте, гледајте, колико се помакла!» викали сте ви. А баба је говорила да је сувише напредна за њено време.

Дани су пролазили тако рећи без бриге, дете је сисало на утврђене сате, јело је од времена до времена какве супе, — јер га је требало спремати за одбијање од сисе, спавало је дању, спавало је лепо ноћу; дојкиња је постала дојкиња за углед, откако јој је дана хаљина, и како су јој дане толико дугачке траке да су падале скоро до земље кад она изиђе с дететом у парк, те разбуди завист у дојкиња из других куђа где су госпође тврђе руке!