Žena dvadesetoga veka

356

рави, које потпомажу подобност за рад; они граде укус за задовољство, које одржава олободу духа и снагу тела !

Ја сам знао људи који су рђаво поступали са својим желуцем, који су у њега трпали више него што треба, па су с тога постали диспептици, то јест они у којих желудац рђаво вари. Ти су људи страховити; они никад ништа у животу не уживају; они су тужни, они су зловољни; њих свагда обузимају црне мисли које трепере око њих као легиони сенки, као слике каквога страшнога сна, које на силу завлађују њиховим умом, које га 1њече, које му не дају ни мира, ни покоја, које њих терају у осаму усред друштва, које убацују у њихову душу малаксалост и чак пудљивост, које их граде таким саможивцима да прекидају сва своја пријатељства.

Ти људи не милују рад, јер не могу да га предузму, не маре ни за задовољства, јер су немоћни да их подносе; они су осуђени да се брину само о себи, да претресају своја осећања, и да бораве само у својим јадима, којих тиранију моргју да трџе.

Велику, дакле, одговорност имате ви матере. Ако је одбијање од сисе један велики прелом, оно време које долази за одбијањем још је важније.