Žena dvadesetoga veka

Ви сте то појмили, Госпођо, ви сте, слушајући мене, све схватили, и све разумели. Држећи ћерку на крилу, ви јој давасте млечницу или скробац, и она је то сваривала врло добро. „Она би јела више, говорасте ми ви, замислите да она има петнаест месеца!«“ Баш вам се хтело да јој пре времена пружите батачић !

Ја вас разбих, још није било време за батачић. Ви сте је успављивали после по дне, п она је слатко спавала своја два сата, па сте је посађивали на њен ћилим, и она је лазила, ваљала. се, и превртала се; ослањајући се на своје ручице, она је огледала да се подигне п да побауља. Боже, да ли се може усправити Х Ви сте упирали очи у њу, и питали сте се са жељом и страхом. И она је вас гледала, смејала вам се, јер је дојкињу, која је пре неколико недеља отишла, са свим заборавила; ви сте задобили опет то дете чија. је љубав према дојкињи вас онолико узнемиривала. Мала сад није никуд хтела без вас. Ви се на то нисте тужили, а међу тим она је некад тражила више него што треба, на прилику, кад се расплаче само за то што ви изађетв из собе да што заповедите. Али вама не бејаше тешко то ропство; сад је она била најмилија, сад је већ гукала „мама“. Ох! Кад