Žena dvadesetoga veka

358

је изговорила реч „мама“, ја се и сад сећам, ви сте поцрвенели од радости, и билп сте срећнији тада него онда када су вам први пут рекли: „Госпођо«! С том речи „мама“, мала вас је могла натерати да учините сваку несмотреност, могла вам је извући и сувишан тањир супе, или какав слаткиш. Та треба је наградити. То бејаше као кад је добила својих дванаест зуба, чини ми се да сте ви хтели онај час пружити јој батачић да се вежбају два бела ножића, који беху никли из њених десни. Али се догоди нешто необично, кад једнога јутра, после савеснога упињања, мала се усправи у дубак, ви се убезекнусте од радости: та ово је читава девојка; истина да она одмах ђусну на стражњицу; али она још не мишљаше да је побеђена, она продужи ове операције гибања час тамо час овамо, и тако домили до једне столице, прихвати се за њу, и усправи се лепо, поступи неколике кораке, па опет седе. А каква радост беше, кад она напуни шеснаест месеца! Она је већ поступала, ви сте хтели да је наградите, п донели сте јој малу лутку, и покрили сте је пољупцима својим. |

Ваш живот прође, кроз шест месеца, са свим мирно; мала је редовно јела своју супу, своју шољу млека: ви сте јој давали у јутру мало млека, у по дне супе; у три сата млека,