Žena dvadesetoga veka

о с> >

да завијем у памук, а за пример ми показивасте дете ваше куварице, врсту ваше ћери, које једе што год хоће. Ја не бејах тако бездушан да се користим својим оружјем: а мене су три пута звали да спасавам ћерку ваше куварице, која већ трећи пут падаше у болест од неварења! Ваша куварица, добра иначе жена, али на свој начин васпитава своје дете: она га учи да све једе, а то баш и јесте оно што хоћете ви. Она, сирота, не зна да ко хоће да спреми свом детету желудац који би могао све варити, тај треба да га учи мало по мало на то, па тек доцније да може варити свашто. Ваша је куварица хтела, сећате се, да њена беба може све јести одмах, и за то јој је дете увек било слабо тако да су му доцније нека јела са свим забрањена. И њено је дете слабо, а ваше је здраво, и за то што смо пазили на васпштавање њенога желуца он јој је сада такав да може сварити што му год дате!

До душе, Госпођо, ви имате право кад помињете да су до скора многе матере остављале своју децу да расту сама, оне су их предавале дадиљи, и онда сте могли видети мушкарчиће од пет-шест година, и девојчице тога доба, да једу ове, и да им је то главни посао. Та деца нису имала, нити су марила да имају оброке за јело; она су јела кад год

Да ешитич сзљ а], гошаљерешанте.