Žena dvadesetoga veka

964

колико болесне деце. елуци су пролазили кроз та искуства пошто су платили свој данак; ви сте имали толика запаљења, толике диспепсине (несварљивце), органи за варење рђаво су радили, ви сте морали после да се враћате и лечите желудац који сте најпре сами помогли покварити; Хигијена је опда била некаква презрена наука; данас је она у великом напретку, али се опет радо заборавља, и све ослањајући се на реч: наши су стари мање пазили на себе, па су опет били здрави и живели су дуго. Говорећи тако, ви имате на уму оне који су могли да издрже, и који су преживели, а заборављате оне који су се осакатили или помрли. Ето за то сам ја тако много и наваљивао код вас да добро појмите улогу материну и њену одговорност у управи детињега здравља за првих година. Ја добро знам да се многи смеју оволиком старању, и да неке матере из неке лажне частољубивости пристају на непромишљене поступке, за које се доцније кају. Оне уступају ћудљивости или се умилостиве сузама чеда свога; а сутра дан, стојећи уз постељу болесна детета свога, које гори у грозници, оне се бусају у груди, и трпе двојну муку: и од болести чеда свога, и од прекора за своје слабости !,..

Пиј