Žena dvadesetoga veka

373

тој гвозденој стези, то вама није казивало, јер јој је било мило да има танак струк; она је веселница једва дихала; срце јој је бурно куцало, опток се крви вршио слабо, она је имала један појас који је терао на више њене горње удове, на ниже је гонио органе за варење, а треба. да се ти органи гдегод сместе, пошто сте им ви заузели део онога места које они природно заузимају.

Ми смо заједно ручали, јер то беше дан ваше кћери; ми смо провели вече врло невесело. За време ручка, девојчица имаше црвене грошеве на лицу, ви их нисте ни опажали; после ручка је побледела, за тим пада у несвест и морали сте је однети у њену собу. Варење је ишло врло рђаво. Наша је прва старост била да, јој раскопчамо струк, она одмах осети олакшицу чисто се избави из муке; руке које беху хладне, добише топлоту, а лице опет поста румено, како је у вас било гостију, а мука беше прошла, онда сте хтели да опет обуче тај јелечић, тај струк, али се он морао поширити да да телу неколико сантиметара више. Нисте се сетили да оставите и ручку мало места, да желуцу дате могућности да врши свој посао, и цревима да примају јело! Њезин стао сад није био онако таначак. Могу ли рећи да је овај случај био каква поукаг Боже сачувај! Он се одмах заборавио. Сутра