Žena dvadesetoga veka

374

дан је рађено оно што и јуче да би струкв, како ви говорасте, морао пренути, тако је то стезано и утезано докле се није стерало на жељену танкост. И опет су нови наступи долазили: куцање срца, стезање у дихању, и у крвотоку; морало се нешто и попустити: срцу и желуцу дало се два или трп сантиметра да могу радити свој рад. И они су радили, али су радили рђаво, варење је опет било тешко, и опет су се јављали румени колути по лицу, и неколики живчани наступи. Најпосле досади се и ова дворба и угодба кицошењу на штету здравља. Отури се онај струк, о укоченим приткама, па се узе јелечић или струк од меке материје п са приткама врло гипким. Тада се могло дисати слободније, покрети нису били спречени, и варење је ишло лако. Сад се није било бојати да се кичма искриви, јер сам вас ја уплашио рекавши да ће ваша кћи бити грбава. Једнога дана, кад она дође к мени, сећате се, ја сеђах у једној Фотељи крај камина, па ми се учини да је већ велика; ја вам то честитах, али она идаше некако сметено; њен корак не бејаше лак, леп, мио, зато вам рекох, сомешећи се: „Ви сте њу лепо васпитали, само сте заборавили научити је да пде.» Разгледах јој ципеле, које су биле може бити врло тесне, п зачудих се кад нађох под ђоновима нека дрвца

Јаја