Žena dvadesetoga veka

28

у њој не разумеју баш нимало. То у неколико долази од тога, што оне о политици нису никад размишљавале ; оне о њој мисле колико и о Фектовању којим се никад неће служити; оне политику знају по теретима које им она намеће. Али кад би узеле проучавати је брзо би виделе да. се упуштају у неку земљу у којој неће наћи лепих откривења. Никакав закон, у колико ја знам, њима не крати писати о политици, па ипак ја видим само г-ђу Отајел да је заузела место међу мислиоцима; пи њена је политика махом философија.

За философију ја мислим са свим другојаче. Може бити да ће ми се зачудити наши сувременици: жене милују ФилосоФију, оне у њој и успевају; то јест, оне успевају да је разумеју, више него да о њој суде. У њих је ум Финији од ума нашега. Сви исповедници (и богословија је Философија) разумеће и одобрити ово што кажем. Света Терезија, Хелоиза, г-ђа Гион, да поменем само најславније, Философи су мистици со великом и чудном вештином. О њима самима може се рећи да и ако оне разумевају све, оне не изумевају ништа. Исто је тако и у музици: виртуоза првога реда има много међу женама; а, једва да ће се наћи неколико композитора другога и трећега реда. Иста се појава виђа, и у позоришту: оне дају глумица да им пара,