Žena dvadesetoga veka

АИ

375

врло висока. Госпођица је носила ципеле Лудвика ХУ, да би била већа. Њено стопало бејаше нагнуто, и она је ишла на прстима као играчица, она на оним својим ципелицама, иђалне као на гигаљама. То је онда, била мода, и мода која траје и, бој се, трајаће још дуго. Морам казати да је Госпођица сама отурила, ђонове Лудвика ХУ ; сама је опажала да ружно иде, да се замори брзо, после најкраће шетње; и поврх свега била се убила у ногу да се 6ојала нићи ће јој жуљ. И ви и она повелисте се мало за ћудљивом модом, али то није трајало дуго.

Ваша кћи, која миловаше задовољство, доласке, вечерње састанке, али још не беше дошла у доба када се излази у велики свет, бејалпе врло вредна. Ви сте били њом задовољни; она је имала учитељице за језике Француски, енглески, за цртање, историју, и рачун; ви наредисте да научи и кројити; треба, говорасте ми ви, да зна пришити пуце кад отпадне, и закрпити хаљину. Нешто сте јој покавивали и како се кува; нисте налазили да су ти послови ниски за њу и за њено стање, имали сте са свим право. Нисте заборавили ни учитељицу за гласовир, и учитеља, за Хигијену. И то сам вам ја врло одобравао...