Žena dvadesetoga veka

384

Обична вам памет каже кад смо ми подмирили своју глад, да смо и себе опоравили; да. смо тада већ нахрањени. То би било у једно време и велика заблуда и неминовна, опасност. Хоћете ли примера72 Узмите кромпира, наручајте се сита њих, ви ћете утолити своју глад, али ви нећете бити нахрањени; узмите самога меса, које је баш питна храна, и, кроз неко време, једите само њега, ви ћете почети слабити; оставите месо, па узмите пире од пасуља, грашка, и сочива, и храните се овако овим сувим варивима, па ћете опазити оно исто. То се може дуго продужити, ако не мораднете радити ништа; али ако ви учините какав било потрошак своје снаге, онда би вам једна иокључна храна показала у буџету прихода осетан мањак.

Ви ћете то разумети. Ја ћу изабрати једно врло обично поређење, које ће моју мисао добро представити. Ви имате једну машину у које је много коланаца и скочића; ви морате обдржавати је, оправљати свако њено парче, и утврђивати сва друга, па да она може ићи, и још морате у тој машини сагоревати угља те да она може радити и посао вршити. То је исто и с људском машином; и она је састављена из једнога сплета у ком је пуно органа: овај сплет и ови органи који су њени точкићи и скочићи, морају да се једу,