Žena dvadesetoga veka

412

смејао и одговорио сам вам: „Ви њега не можете разумети; само мајке то и разумевају“; али сте-ви гледали да му нађете какав разлог: путовање после женидбе јесте нека тралиција, нешто што је остало од старих, то је обичај, и чак говорасте : „То је једно питање пристојности«“; „» Отидљивост младе одпиве заклоњена је бројем километара који њу растављају од њених родитеља и пријатеља. Како би њојзи било да се гледа сутра дан с онима о којима се гледала јуче; величанство брака, и поштовање прпстојности тим би били оштећени. А путовање после свадбе доврши са свим раздвојење од куће родитељске !

Ви сте се већ приклонили к тој потреби; јер зар ви п иначе не бејасте робиња предањима и обичајима; Алп се малко зачудисте кад се ја усудих казати вам своје мишљење о том путовању после свадбе.

Пристајем радо да младенци треба да траже какво склониште подаље од очију светских, по-. даље од родитеља и пријатеља, где ће моћи у тишини исповедати се једно другом, размењивати своје мисли, своје утиске, и своје наде. Пристао бих врло радо да се они одселе у коју варош, или куд у село; али ово овако путовање после свадбе, зар није, молим вас, права лудорија, права бесмислица, једна од