Žena dvadesetoga veka

418

оставили! Други дан ја дођох, ви сте већ били примили прву прекрасну депешу, која, у осталом, личи на све такве депеше; друга је депеша била мање добра, млада је била врло уморна, нешто ју је мучило на стомаку, морала је остати у вароши где су се засталп, три или четири дана више. Ви бејасте узнемирени, али она настави пут, и ви се умиристе. Она се морала опет уставити у једној вароши; имала је неке нерване бољке, она вам писа да неће трчати на уречене рокове, него ће остати да се одмори десетину дана у Бијарицу, па ће се после одмах вратити. Она је савесно испунила свој програм и свршила своје путовање, па се вратила к вама на село. Ту је ја видех у вас, и она нам је причала своју одисију.

Она иста причала нам је како трус железнички квари живце, какве су собе по гостионицама, како човек нема удобности кад је највише треба, како су путници чуднипу њу пиље као у неку животињу за гледање; причала нам је о послузи која не мари за вас кад сте слаби, како јој је било тешко обременити свога мужа службом болничарке, како се кидала при помислу да може бити приморана остати десет дана у вароши где никога не познаје! А муж њезин имао је брига,