Žena i čovek : pripovetke

АГНЕЦ БОЖЈИ 129“

После свршене мисе сва се породица вратила кући“ где, са нестрпљењем, очекиваше вести из вароши на копну. Нестрпљење и бојазан затворишесвима уста, нико није говорио.

Тако се очекивала вест радости, или туге, тихо, немо, погружено у тешком болу.

12

Међутим, у вароши, у болници, операција јепротекла врло природно. Све је било необично брзо. свршено. Мару пренесоше затим на њен кревет. Она. је била, непрестано, као у полусну. Тако је остала дуго времена.

Кад је Иван ушао, такву је затекао. Препао се,. али га лекар умири са изјавом, да је операција необично добро успела.

Он се нато расплака и није могао, за дуго. времена, да задржи сузе.

А Мара је лежала бледа, заморена. Он јегледао. са дубоком самилошћу. Цео дан се није удаљио од ње, сем за тренут, да јави кући, својима, депешом: радост. Затим је поново сео код кревета болеснице и ту остао.

Мара је тешко дисала, кадикад отварала очи,. погледала уоколо, затражила мало воде, па опет: капци очију падаху, као неке тешке завесе, на њене уморне, добре очи.

То је трајало само неколико дана, а онда се,. нагло, Мара почела да опоравља. Лекари су сеи сами зачудили како је брзо преболела, те, пре него. што су и мислили, дадоше јој дозволу да се дигне и оде.

А Мара је то једва дочекала. Чим се дигла,. спремила је све што је била собом донела, и хтела. је да одмах, истог тог јутра, отпутује. |

Али пароброда није било: То је много ражалостило. 9