Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 5

3

Од тада је било прошло читавих осам година.

Никола је већ давно био мртав. Још прве године после оног судбоносног догађаја подлегао је он својој опакој бољци. ИМ нико у варошици није био дознао за грех Маријин. Тако добар глас који је пре тога пратио ове две побожне сестре није престајао, шта више, постајао је све бољи и бољи.

Марија и Марта беху за то саме највише заслужне, јер су оне, од доба Маријиног пада, биле још више у цркви, још више на причести (сваког дана!) и бринуле се, још више за све црквене ствари, за сва удружења девојака и жена, за све што се тицало цркве и побожности. Таквим својим животом обе, особито Марија, настојаше да отклони од себе, што даље, и саму успомену на своју судбоносну заблуду. |

Из тих истих разлога, одмах после греха, затворила је она на кључ простор у којему је било уништено, у којему је умрло оно највише и најлешше, што је она, као девојка, имала. И тако, осам пуних година, нико није ушао у собу у којој се тај страшни догађај десио; осам пуних година Марији није нико помињао оно што се само један пут десило, а што је њу, одједном, срушило за увек.

Али, уза све то, ужас изгубљене чистоте беше ушао у сами корен Маријине душе, и то је било оно, што се огледало у њеним великим, тужним очима, још и после толико времена од њеног непоправимог пада.

С тешким болом осећаше Марта сав тај ужас у души своје сестре и настојаше, да, својим предањем њој, својом великом нежношћу, допринесе што више брисању оног страшног печата са Маријине савести. Мако је знала да је немогуће ишта више спасти, ипак је, на сваки начин, пазила, да је барем ничим, ни посредно, ни непосредно, не подсети на онај тренутак.

То јој је и успевало. Потпуно! Она је постала