Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 2

Тако сам стајала неко време на земљи, док изненада не зачух један мени врло познати глас:

— Приђи!

Исправих се, одједном, и, на своје највеће запрепашћење, видех пред собом Николу. Хтедох да викнем, да скочим и побегнем, али ме он, покретом руке, задржа. Онда ме подиже са земље и уведе у цркву. Ишла сам, не, летела сам, између безбројних анђела, према главном олтару. Кад стигох тамо, Николина рука ме присили да се спустим на колена.

Тада, мотрећи на олтар на којем је била слика Матере Божје од „Доброг Савета“, видех: како се, до тог тренутка мртва слика, покрену: прво малени Исус, а за Њим Његова Света Родитељка.

И цела слика оживе. Мати Божја са Синчићем стаде на један облак, одакле, уз најрајскију песму, поче да се спушта право мени, као по неким степеницама од слеђеног облака. Ја кликнух и поново се сруших ничице немајући смелости да гледам у то највеће чудо.

— Маријо! — кликну ме тада један дивни, небески глас.

Али ја нисам нашла смелости, ни снаге, да одговорим.

— Маријо! — понови глас.

... А ја... осетих: како ми нешто најнежније, неописиво, божански лако, небески меко, прелази преко косе. Затим, зачух онај исти глас небески, са којим се ништа не да упоредити, ништа (ваљда) на небу и ништа на земљи: глас свете, најсветије, најчистије Матере Божје:

— Маријо, иди! Ти си здрава!

И, изненада, све ишчезну... и ја се пробудих...

Марија, сва у заносу, заврши своје причање. Марта, сва запрепашћена, слушала је даље сва трептећи. Онда, склопивши наједном руке, баци се пред слику Матере Божје од „Доброг Савета“, која је висила на зиду више кревета.

Њеним примером побуђена, Марија стаде на