Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 99

анонимним писмима, Марту и Марију), које нерасположење пређе, после, у непоштовање, док се, најпосле, не претвори у праву правцату мржњу. И то не само према људима, већ и према стварима: мору, сунцу, небу, његовог примерног завичаја.

— Отпутовати! Отпутовати! — био му је једини крик. . М већ био спреман да се крене сам, натраг у далеки свет кад, једног дана, немогући ипак савладати своје велико осећање према Марији, упркос свему и свачему, крену у своје место рођења и запроси Марију, па, одмах, венчавши се, отпутова, са њом и са Мартом, ке јавивши се никоме.

12

Велики, прекоокеански брод, носио их је, све троје заједно, мирно, спокојно, површином огромнога мора, према далекој земљи у којој их је чекало велико богаство Драгутиново.

Дан је био диван, сјајан, сунчан. Драгутин је био необично весео.

Али Марија и Марта, иако на око веома срећне, беху у души страшно узнемирене и забринуте. Страшан појам „прве ноћи“ стварао је сав. тај ужас у њима. Марти је готово било теже него Марији. (Барем је тако изгледало њој).

Она је непрестано силазила са палубе, улазила у кабине, своју и у ону одређену за младенце — не знајући ни сама шта да тамо ради и прегледава. Већ сто пута беше у њој наместила цвеће, јастуке и све друго. А кад би, мало после, поново изишла на палубу, гледала је одмах, да ли се довољно сунце нагнуло, желећи се уверити да је ноћ још далеко, та страшна прва ноћ, коју ће њена сестра провести у друштву једног човека, који би могао открити њихову страшну тајну.

Измучена тим страхом најпосле је почела да жели да та ноћ већ једном и дође, да се све то једном сврши, да се смири и она и њена добра несрећна сестрица Марија, која је, чим су ступили