Žena i socijalizam

У овим овако кратко обележеним тежњама значајно је то да оне не излазе из оквира данашњег друштвеног уређења. Није постављено питање: да ли се тиме у опште

"за положај жена постиже што год од битнијег и коре-

нитијег значаја. Стојећи на земљишту бужоаског тј. капиталистичког друштвеног уређења, грађанска једнакост човека и жене сматра се као коначно решење овога питања. Они не појимају или се варају у томе да је, у погледу слободног занимања жене у привредним и индустриским предузећима, тај циљ у ствари и постигнут и да га ради својих сопствених интереса баш највише потпомажу владајуће класе. Али бављење жена свима индустриским и привредним занимањима, при датим односима, неминовно води пооштравању конкуренције радне снаге, а крајни је резултат тога: смањивање дохотка за женску и мушку радну снагу, па био он у облику најамнице или плате.

Јасно је да ово решење не може бити праведно. Потпуна грађанска једнакост жене није последњи циљ само људи који се пријатељски држе према жениним тежњама у оквиру данашњег друштвеног уређења, него га као таквог признају и буржоаске жене које у том покрету раде. Оне и њихови мушки једномишљеници противе се, дакле, са својим тежњама оним људима који су непријатељи тога покрета из филистарске ограничености и из ниске саможивости и страха од конкуренције, у колико долази у питање приступ жена у више струке и на боље плаћене положаје, али класне супротности, каква постоји између радничке и капиталистичке класе, ту нема.

Узмимо да буржоаски женски покрет оствари све своје захтеве за равноправност са људима, тиме не би били уништени ни ропство, што је данашњи брак за небројене жене, ни проституција, ни материјална зависност велике већине жена од њихових мужева. За велику већину жена сасвим је свеједно да ли ће неколико хиљада жена које припадају богатијим редовима друштвеним доспети до положаја наставника, до лекарске праксе или ма какве научне или чиновничке каријере. Тиме се ни у колшко не измењује целокупни положај тога пола.