Žena i socijalizam

у извештају о јужноафричкој области на стр. 239 и ово место: „Без савета најстаријих и најбогатијих људи племенски поглавица у једном херерском селу не може донети никакву одлуку, и не само људи него често пуша џ жене, чак и слуге дају своје савете.“ А у извештају о Маршалским острвима стоји на страни 254.: „Владалачка власт над свима Маршалским острвима никада није у рукама једног поглавице... Али пошто ниједан женски члан ове класе (ирода) није више у живошу а како само мајка даје детету племсшво пш ранг, шо проди. изумиру са поглавицама.“ Начин изражавања и описивања ових извештача показује колико су им страни ови односи и како се у њима не могу да нађу.

Рт. Хајнрих Ф. Влислоки, који је дуго живео међу ердељским Циганима и најзад био усвојен у једном племену, саопштава“ да од четири циганска племена, која су за време његова бављења била очувала своје старо уређење, код два, Ашани и Чале, владало је наслеђе по матери. Кад се Циганин ожени, прелази у родбину своје жене, која управља целом кућом. Све имање је женина својина одн. женине родбине, човек је странац И по праву материнског наслеђа и деца остају у мајчиној родбини. Материнско право постоји чак још иу данашњој Немачкој. Тако други лист „Западнонемачког Прегледа“ од 10. јуна 1909. доноси да у општини Халтеру (Вестфалска) за наследство грађанске својине још важи најстарије материно, родовско право. Деца наслеђују мајку. До сада се узалуд мучило да се овај „старински перчин“ откине.

Са намножавањем становништва постаје читав низ сестринских родова, који опет стварају кћеринске родове.

Материн је род за њих фратрија. Више фратрија чине

племе. Ова је друштвена организација тако чврста да

је била подлога војничкој организацији старих држава, чак и у време када је родовско уређење било пропало. Племе се дели у више племена, сва она имају једнако

уређење и у сваком од њих остају стари родови. Али

# ВИдег апа деш Пеђеп дег 5јеђепђигает Иеешпег. Оеве ће ећез, Еф пооввећев, бртасће ипа Роезје, Натарите 1890.