Žena i socijalizam

495

средства за транспорт и консервирање не дају мо-

гућности да се чувају или висока цена транспорта спречава извоз. Вегетаријански начин живота није дакле за будуће друштво ни вероватан ни нужан.

Али код хране је далеко важнији квалмшеш него квантитет, много не помаже ако то много није добро. А квалитет се знатно поправља начином готовљења. Готовљење тране мора да одговара науци исшо тако као ш свака друга људска делалиносш, ако се хоће да постигне највећи степен користи. Зато су попаребни знање и средства. Није потребно доказивати да наше

жене, којима данас готовљење хране поглавито при“ пада, често пута овога знања немају и не могу да имају. Техника великих кујна достигла је већ савршенство за које не знају ни најбоље уређење породичне кујне. Нарочито одговара жељама кујна са електричним грејањем и осветљењем. Ни дима, ни врућине, ни паре; кујна личи више на салон него на радионицу са свима могућим техничким и машинским установама које брзо и лако врше најнепријатније и најдангубније послове. Ту су електричне справе за љуштење кромпира и воћа, апарати за вађење језгре, алат за пуњење кобасица, преса за сланину, машина за сечење и ситњење меса, апарат за пржење, воденице за кафу-и зачине, апарат за сечење хлеба, машина за ситњење леда, апарати за извлачење запушача и стотине других алата и машина помоћу којих релативно мали број лица са умереним напорима може да зготови јело за стотине гостију. Исти је случај са прибором за прање и чишћење.

Приватна је кујна за милионе жена установа која

тражи највеће напоре, највећу дангубу и највеће раси-

пање; она им одузима здравље и добро расположење и предмет је посведневне бриге, нарочито кад су средства, као код већине породица, најоскуднија што могу бити. Укидање приватне кујне значи за многе жене ослобобење. Приватна је кујна исто тако назадна и преживела установа као и радионице ситног мајстора, обе значе највећу противност економији, велико траћење времена, снаге и материјала за ложење и осветљење, хране итд,