Žena i socijalizam

426

Хранљива вредност јела подиже се лакоћом варења; она је пресудног значаја.“ У том погледу храњење које ће одговарати природи омогући не свима тек ново друштво. Като слави стари Рим да је до шестог века од оснивања града (200 година пре Христа) дао познавалаца лекарства, али није било рада. Римљани су живели трезвено и просто да су болести биле ретке а смрт од старачке изнемоглости најобичнија. Ствари су се из основа промениле тек тада када су се развили на једној страни пожуда и паразитство, распусан живот, на другој страни беда и претеран рад. У будућем друштву неће бити распусног живота, али ни беде, невоље и оскудице. За све ће бити доста. Још је Хајнрих Хајне певао:

На земљи има довољно хлеба да све што носи човечје име, И ружа, мирта, лепоте, сласти, А и шећерног грашка са тиме.

Чим се махуна распукне једном Шећерног грашка за сваког има; Небеско царство ми поклењамо Лаким врапцима и анђелима,“

„Ко мало ради, добро живи“ (тојест дуго), рекао је, како Нимајер наводи, Италијанац Корнаро у 16. веку. Најпосле у будуће ће и хемија придонети много више него до сад за справљање нове и боље хране. Данас се ова наука веома злоупотребљава за фалсификате и подвале; међутим јасно је да хемиски зготовљено јело које има све особине природног производа показује исти резултат. Начин добијања је споредна ствар, ако производ у свему осталом одговара оном што се од њега тражи. | Као у кујни револуција ће се извршити у целокупном домаћем животу и отпашће многи послови који се данас морају да отправљају. Као што ће у будуће заводи за централно готовљење хране учинити потпуно

> Способност варења јела од пресудног је значаја за појединца. Мешеуег: безипаће Јећте. # Нешимећ Нејпе: Решезећапа, епе УУшвегттаткеп,

пати У Раене