Žena i socijalizam

456

ми питамо још једном: То ли је то паматно уређење» Лудост таког уређење очигледна је. При богатој жетви наши спекуланти са житом често пута намерно упропашћују род, јер знају да пена у толико јаче скаче у колико је рода мање, и тада се плашити од пренасељености. У Русији, Јужној Европи и многим другим земљама у свету пропадају сдошине хиљада центи жита годишње, јер нема удобних сместишта и подесних саобраћајних средстава. Многи се милиони центи хране годишње страће, било што су припреме за жетву непотпуне било што у тренутку нема довољно радних руку. Чак се понеки стег, понека пуна житница и цео домазлук спале, јер премија осигурања исплаћује боље од продаје. средства за живот уништавају се из истог разлога због кога се лађе са људима и мишевима потапају у море.“ За време наших војних вежби упропасте се годишње велики жетвени приноси -— трошкови једног маневра који траје само неколико дана износе на стотине хиљада, процена је, као што се зна, увек умерена —- а таквих маневара има у свакој година већи број. Ради истих цељи обрију читава села и велике пределе отргну од сваке културе.

Пе треба заборавити да у споменуте изворе долази и море, чија се водена површина према копну односи као 18 према 7, дакле два и по пута већа, и које још очекује на рационалну експлоатацију његовог огромног богатства у храни. Пред нама се отвара дакле за будућност слика која је врло различна од тамних слика које нам наши малтусијанци молују.

Ко може уопште рећи где се имају повући границе

= Још у време св. Бавилија (+ 379) морале су постојати сличне прилике, јер он довикује богаташима:. „Бедници, који сте ви, шта ћете одговорити вишњем. судији“ Ви застпрете тапетима св“ је луварове, а не покривате оделом голотињу људи! Ви китите коње екупоценим, меким ћебетима а презирете своју браћу дроњцима одевену. Ви унишлавалае своје жито у осштиницама а на гумнаема, а нећете чак ни да Ппогледате на оне-који слеба. немају.“ Моралне придике мало су шта помагале код владајућих а неће ништа помагати ни у будуће. Треба изменити социјалне установе да нпко према ближњем не може бити неправичан, п свет ће се добро осећати,

Пан Етно

Ја ;