Žena i socijalizam

464

ховног живота који су утицали на целину. У односу према појединој централној влади многим државицама треба необично вслики апарат чиновника којима је по-

· требно исвесно више образовање. Тако су постали као -ни у једној другој земљи у Европи велике школе и уни-

_ верзитети у маси. Суревњивост и сујета разних влада играле су при том велику улогу. Слично се догодило кад су поједине владе отпочеле заводити обавезну народну наставу. Тежња да се не изостане иза суседне државе донела је овде добар плод. Потреба у интелигенцији је порасла када је распростирање образовања, идући руку под руку- са материјалним развитком буржоазије, пробудило тежњу за политичким радом, народним представништвима и општинском самоуправом. То су била ситна тела за ситне земље и округе, али су она изазвала код синова виших класа побуду да добију места у њима ин да према томе удесе своје образовање.

Како са наукама, тако и са уметностима. Ниједна земља у Европи нема сразмерно толико сликарских, уметничких н техничких школа, музеја и уметничких збирака као Немачка. Остале земље могу можда показати у том погледу у својим престоницама нешто већег значаја, али така расподела преко целог царства као у Неиачкој не постоји нигде више. У погледу уметности само у Италији.

Цео овај развитак утицао је да немачки дух постане дубљи, оскудица у великим политичким борбама давала је довољно времена за извесан духовни живот. Докле су се други народи борили око превласти на светској пијаци, докле су земљу међу собом делили и водили велике унутрашње политичке борбе, Немци су седели код куће пи сањали и философирали. А ово сањање, спинтизирање и философирање, коме иде на руку клима која гони кућнем животу и напорима, створило је онај критички, посматралачки дух којим су се Немци, после свога пробуђења, почеле одликовати.

Докле је енглеска буржоазија средином седамнајестог, француска крајем осамнајестог века извојевала за себе претежни утицај на државу, немачкој буржоазији пошло је за руком да освоји релативно врло умерен

пети

Папу рат н

у