Žena i socijalizam

470

довољно јака да је спречи у њеном величанственом току. Тако исто иде у културном животу човечанства. Буду ли у овој борби пуном снагом радили сви који се осећају позваним, коначна победа неће изостати.

Ова бе победа бити некада у толико већа, у колико сваки појединац буде ишао обележеним путем са више ревности и са пунијим пожртвовањем. Помисао да ли ће појединац, без обзира на жртве, рад и труд, доживети почетак новог, лепшег културног периода, да ли ће уживати плодове победе не сме никога одбити, још мање га сме одвратити са пута којим је пошао. Ма не можемо истина одредити ни трајање ни природу фазе развитка кроз коју ова борба за највише циљеве има да прође, нама је то немогуће учинити као што нам је немогуће знати поуздано дужину свог живота. Али као што овлађује нама воља за животом, можемо гајити наду да ову победу доживимо. Зар не живимо у веку који јури напред са чизмама од седам миља од чега дрхте сви непријатељи новог, вилшег друштвеног поретка.

О брзом развитку и све силнијем распростирању социјалистичких идеја сваки дан пружа нових доказа. У свима се областима комеша и потискује напред. Јутарња зора силно мами на један лепи дан. Боримо се и тежимо стално напред, не обзирући се „где“ и „кад“ стоје ударене међе новог, бољег доба за човечанство. А ако ми паднемо у току ове велике борбе за ослобођење човечанства, на наше место ступају они који теже за нама. Ми падамо свесни да смо наш дуг као човек одужили ш са уверењем да ће циљ билпџ постигнут ма како се тпоме опирале ч прошивиле силе које су непријаељи људског натрешка.

„Социјализму припада будућност, то значи у првом реду раднику и жени.“ 2