Žena i socijalizam

48

Жена је и у Грчкој била предмет куповине. Чим

је ступила у кућу мужевљеву, за своју породицу није више постојала. Ово је симболички представљано на тај начин што су лепо окићена кола, на којима је она довожена кући мужевљевој, спаљивана пред његовом капијом. Код Остјака у Сибиру и данас отац продаје кћери; он се погађа са повереницима младожењиним за цену. Исто тако још влада код различитих африканских племена, као у Јаковљево доба, тај обичај да човек који проси девојку ступа у службу код своје будуће таште. Познато је да куповни брак није ни код нас изумро, он влада у буржоаскоме друштву више него икада. Новчани брак, који је код наших имућних класа редовна појава, није ништа друго до куповни брак. Као знак тога да жена постаје својина младожењина може се сматрати поклон невести, који по садашњем обичају добија она од младожење. Поред куповног брака постојао јеин отмичарски брак. Отмица жена владала је не само код старих Јевреја него свуда у Старом Веку; она се јавља готово код свих народа. Најпознатији историски пример за ово јесте отмица Сабињанки извршена од Римљана. Отмица жена била је најбрже средство да се дође до жена кад их је недостајало или где је владало многоженство као на целом Истоку. Овај обичај узео је нарочито великих размера за време владе Арабљана од 7. до 19. столећа.

Остатци отмице жена појављују се још и данас понегде као нпр. код Арауканаца у јужној Чили. Докле пријатељи младожењини преговарају са оцем невестиним, младожења се прикрада око куће, да би њу дочепао. И чим је дограби, баца је на спремљена коња и бежи с њоме у најближу шуму. Жене, људи н деца подигну велику вику и гледају да спрече бегство. Али чим се младожења са својом невестом дохвати честе, већ се сматра да је брак закључен. Он је закључен, па ма девојка била одведена и против воље родитеља. Слични обичаји постоје код аустралиских племена.

Наше свадбено путовање потсећа нас на отмицу жена; невеста се одводи из очинског дома. Мењање прстења потсећа на покорност и привезаност жене за