Žena i socijalizam

су изрицали смртну пресуду над јадним жртвама. Такве се ствари још и данас догађају.“ А и женино браколомство кажњавано је најстрожије, бар јој није гинула јавна поруга; међутим браколомство човеково било је покривано плаштом хришћанске љубави.

У Вирцбургу се газда женске радње заклео пред магистратом „да ће бити граду веран и наклоњен и да ће женске набављати.“ Исто је тако било у Нирнбергу, Улму, Лајпцигу, Келну, Франкфурту и т. д. У Улму, где су женске куће укинуте 1573. год. еснафи су тражили 1551. да се опет уведу, „да би се отклонила већа незгода!“ Високим странцима стављане су на уживање блуднице о градском трошку. Када је Краљ Владислав 1452. ушао у Беч, магистрат му пошље у сусрет једну депутацију јавних женских, чији су се најлепши делови тела показивали кроз танко одело. Исто је тако и цара Карла М, при његовом улазу у Бриџ, поздравила једна депутација голих девојака, и ту сцену преставио је Ханс Макарт у једној великој слици која се налази у хамбуршком музеуму. Такве појаве нису изазивале у оно доба никакво узбуђење.

Фантастични романтичари и лукаве рачунџије покушавали су да представе Средњи Век као особито мо„рапан и одушевљен истинским поштовањем жена. Томе е нарочито требало да послужи време Минесенгера од 12.—14. века. Ритерска љубавна служба, коју су прво научили од Мавара у Шпанији, има тобож да буде доказ о великом поштовању жена у оно доба. Да не заборавимо само нешто. Прво, ритерство је било само један мали део становништва, што вреди и за њихове жене; друго, само је један врло мали део ритерства вршио ту толико преузношену љубавну службу; треће, или се не познаје или се изопачује прави смисао ове љубавне службе. Доба када је цветала ова љубавна

= Леон Ришер саопштава у „Га Гепште Шге“ један случај, како је у Пере једну служавку због убиства детета. осудио ошгац њеног рођеног детета, један угледни, побомсни адвокат, који је заседавао у пороти. Још и више, Сам је адвокате био убица, а мајка тотапуно невина. као што је ова тцењ после осуде изјавила пред судом.