Žena
Што сред пакла нашег блиста!...
Ја већ одох, он још ређа;
Нове венце жени снује,
Па ако већ умро није,
Он и сад још — декламује. Човека сам пит'о врела:
Шта је жена, мудри створе2
Он се трже, а усне му,
Дуго, дуго не говоре.
Дубоко се замислио;
Па када већ главу диже,
Кад већ мишљах: Сад ће рећи!
Он је опет спушта ниже.
Најзад рече: Шта ми вроди 2
— Мислио сам о том дуго —
Да ти данас једно кажем,
Сутра бих ти реко — друго.
Шта је жена 2 Ко ће знати2
— На тешко ме зовеш поље —
О њојви је светац рек'о:
( њом је добро, без ње боље.
А те речи светитељске,
По ђаволски друкче вборе.
Па би могло да се каже:
(С њом не ваља, бев ње горе. Џитао сам старца седа:
Кажи, деда: Шта је жена 2
— Душа му је уздрхтала,
Од хиљаду успомена.
— Шта је жена То ме питаш!.
— Глас му дрхти од жалости —
Шта је жена То је оно,
Што не знадох у — младости.
(' усни њених мед сам пио,
Па кад прође живот цео,
Тад тек видех, да јој душу
Нисам никад разумео.
Шта је женарг Загонетка!
— Па продужи болно, тише:
Кад је већем упознамо,
Не враћа се никад више.