Žena

148 НЕ НА

очи у глави, шта зажеле имају, чувам их, утопљавам, та ни ветрић да их долпрне, па слаба и увек болешљива. А гле, у тог и тог читав чопор и голи п босп, сретни кад имају и парче хлеба, па као од брега одваљени. И мисли сирота, над њом је Божија казна | и гњев, а не зна, или неће да зна, да је сама крива.

Као што многа деца умиру од претераног добра, | тако је исто и код одраслих. Чуо сам не-де изреку : која гласи: Од чега живиш, од тог ћеши умрети. Или | што те храни, то ћете п сахранитп. Има много истине у ове две изреке. На ж'лост, а не би требало да је | тако. Наш живот п здравље зависе од јела, пића, | ваздуха светлости, топлоте, рада и одмора, и у сва- | ком том погледу грешимо па дана у дан, сваког часа сваког тренутка. Ја ћу у кратко да проговорим о неким тим изворима нашег здравља, али и болести, За данас ћу само о јелу,а други пут о другом.

Да видимо, како стојимо с јелом. Ми не живимо да једемо, него једемо да живимо, па ипак не живимо од оног што поједемо, него од оног што сваримо. Ја сам уверен, да сви ми више једемо него што нам је ва живот потребно. Ва здравог човека доста је ако једе трипут на дан. У оно доба, кад човек обично једе, н. пр. у подне желудац почне да лучи сокове потребне за сваривање. Шри том се креће и скупља,

и то паавива осећај глади. Треба јести само онда, кад си гладан, јер су онда ту и сокови за сваривање. едп дотле док не утишаш глад, и престано кад ти је најслађе ма да још можеш јести. |

Овде морам пстаћи да „апетит и глад нису једно и исто. Видели смо, да осећај глади производи желудац својим скупљањем и кретањем, а апетит је | овећај, драж непца и жеља ва јелом и пићем ради куса. Може, дакле, неко имати апетит п да није гладан, а може неко бпти гладан и да нема апетита. Кад једемо само дотле док не утишамо глад, онда кроз кратко време можемо опет јести, али ако једемо дотле док не изгубимо апетит, онда треба много дуже времена док га добијемо Ако човек једе мање него 1ито му је потребно, то може брво надокнадит ; али ако једе више