Žena

равних болести, дотле се нисмо могли ни борити са успехом против истих. Лутали смо у мраку, као што народ још и данас у многим случајевима лута. Навешћу неке примере о веровању народа о увропима равних болести. О колери, која је 1866. г. беснела у Сентомашу, причају стари људи овако: Од бечејске стране ишла два Сентомашана кући, па кад су дошли на ћуприју, а ту седи нека страшна баба са великим вубима и дугачким ноктима, и присили једног од те двојице, да је на леђи носе у Сентомаш. Ув пут им се престави као колера. И заиста, после тога поче свет нагло да умире. Обим те двојице нико је више није видео, јер она је, кажу, невидима, и само је видовити могу видети. () овом сам ја једном писао у земунском „Српском Одјеку“. Она се, дакле, увуче у кућу, и не видиш кад је дошла, само видиш да свет умире. Онда ву чистили и кадили собе и запушавали рупе од кључаонице, да им се не увуче у кућу. Јесенав у Б.рову правили велике лутке, вешали их на дрва и пуцали у њих, да тако убију колеру. И тим народ показује, да је увеђен да болест долази споља. Верује, да колера не бира, него убија оног на кога наиђе, или боље рећи, ко на њу „нагави“. Народ делом показује, да хоће да се брани од ње, само не зна ка. ко ћег Па ни ми доктори пре 65 година нисмо знали сигурно шта је.то колера и друге болести. Видели смо, да прелази са једног на другог; видели смо, да је не видимо, и то нам је отприлике било све. Знали смо, да се треба борити против ње, — али кад не познајеш непријатеља, па чак не знаш сигурно ни од куд долави, онда се тешко борити против њега! Али хвала, Богу, ми смоод то доба постали видовити. Отаклом што увеличав , видели смо, и можемо сваки дан видети и колеру и јектику и тифус и дифтерију и многе друге болести. Па шта смо видели као видовити 2 Мало те не све оно, што је народ својим здравим разумом само слутио! Колера се појавила на ћуприји, дакле, код воде. Ма да може многе да убије, ипак сама не иде, него је морају носити. Бега од чистоте ит.д.

Нећу даље говорити о колери, јер сте о томи слушали и читали јесенав врло много, па претпо-