Žena

286 ЋЕ НА

даде: — Ја још нисам оставила кућу у коју сам се довела, Ово ће дана доћи моја мати по мене... Ми...

— Дозволите, госпођо, па то је прекрасно! Живите под једним кровом, уверен сам као два голуба, а ако баш не као два голуба, а оно трпљиво, сношљиво, као образовани људи. Идете код заједничког адвоката на савет, договорили сте се како ћете, шта ћете, и мирно чекате госпођу матер да дође по вас...

Њој дође да се заплаче. — Немојте тако, господине, молим вас! јелте, да нас нећете оставити и да ћете успешно решити нашу ствар2

— Кад баш тако желите, госпођо, ја ћу још промислити с које стране да почнемо, али још морам сутра-прекосутра говорити са г. Страхинићем. А пре но што отпутујете, ја бих и вас молио да још једном дођете...

Од господина Страхинића нисам такође дознао појединости. Не могу заједно, и неће да живе заједно. Шта се то кога тиче зашто2 То је њихова ствар. Да их избавим како знам, аако треба за то новаца,

да не штедим.

Имао сам већ толико бракоразводних парница, да сам већ огуглао. У врло много случајева сврши се с измирењем, понајвише због деце. Али сам стекао уверење, кад већ једаред закуцају на врата адвокату и конзисторији, треба их пустити куд су наумили. Брачни живот је као огледало, кад се једаред разбије на двоје, не може се више оправити. То ће увек остати две поле, а никад целина. Оставите их у једном оквиру опет су две поле. Од њихова заједничка живота нема права живота ни њему, ни њој, ни деци, која поничу у таквом браку. Изузетци су врло ретки, и ја у последње време, не слеп-

љујем оно, што се не може слепити.

У овом случају занимала ме је ствар. Шта ли је то било, боже мој, између Страхинића и његове жене Понајпре сам мислио да је каква крупна, врло крупна ствар. Баш зато што она не изусти

против њега ни једне речи, нити он против ње, Али