Žena

296 ЖЕНА

или оној ствари са „Женом“. Кажи ми, шта ти

мислиш 2! — ја стрпљиво разлажем и предлажем и доказујем, и моја се ни једаред није послушала.

— Па што је то вама криво 2! Треба питати за савет. Али треба ићи за својом памећу. А после, кад неког пробуде из сна, увек је помало збуњен. А сад нисте збуњени...

— Варате се, госпођо! Какав бих ја био човек, кад имам пред собом четири женскиње, а не бих био бар мало збуњен.

Но узалуд сам се извињавао, морао сам напослетку да почнем измишљавати насловну слику за календар „Жену“. Дакле, молим вас! Ја бих нацртао н. пр. дивно цветно поље. На крају тога поља је стрма провала. А из те провале пуза се на видело жена. Она је већ до пола напоље, а са оне стране пружа јој руку мушкарац и Џомаже јој да изађе сасвим напоље.

Све је било лепо, док нисам дошао до онога мушкарца. — Аха, мушкарац, — кликну једна госпођа! — Наравно, онај мушкарац, који нас је од памтивека угурао у ону провалу и тамо нас држао у мраку и ропству. И сада, кад и ми хоћемо напоље, кад се не дамо више одгуривати натраг, тај нам мушкарац бајаги пружа руку. Борбу, господине, борбу ви насликајте с тим мушкарцем и онда ће слика бити бар истинитија и природнија.

— Не марим, госпођо, насликајте и једног другог мушкарца, који ону жену гура са дугачком чакљом натраг у провалу, јер ја признајем даи тога има, али један треба да буде који оној женскињи пружа руку, који хоће да јој помогне и учини је својим правим другом и равноправном.

=—— Ама, зар ви збиља не схваћате, господине, суштину питања 2 Немојте да улепшавате. Овде је борба женскиње, која хоће да се отресе свог несретног, потчињеног положаја. А онај, који држи руку на њу, то је онај ваш господин мушкарац. То тек морате признати.

— Извините, али вам баш то не могу признати. Каква је вама голема невоља, да се ви н. пр.

|