Žena

ЊЕНА 0.

ше по своме укусу лонце, шерпење, станове, хамове на својим коњима, па ће усавршити и дотерати и нас, неплаћене дадиље и слушкиње. Дакле, и остаје и прва и последња тачка вашега програма: У лов на мужа!

= Не, госпођо! ја се потпуно слажем с вама, да то не треба и не сме да буде задаћа жене. А што је најглавније, и не може. Не може зато,

што данас велики део женскиња није у стању више да нађе мужа. Допустите, да размотримо како стоји данас с тим код нас у Угарској, а у Француској, Немачкој и другде је још горе. Код нас од хиљаду одраслих нежењених мушкараца ожени се просечно годишње 144. То је мало. Ратар, који има земље, жени се највише. Од хиљаде одраслих, нежењених ратара, ожени се годишње око 170. Ратарска кућа не може да постоји без жене. Али слуге и надничари не могу да издржавају жену, и од хиљаду одраслих нежењених слугу и надничара жени се годишње 70 до 80. Дакле ни половина ожењених, кад их сравнимо с ратарима, који имају поседа. То је разрушило породицу тих бедних људи, и њихове кћери морале су да напусте домаће огњиште и оду у туђе куће да зарађују. То је беда. Но данас је дошло дотле, да се велики део интелигенције прогласио неспособан да може пристојно издржавати породицу. Те је људе ухватио страх од жене, страх од деце, страх како ће да издржавају кућу. И знате ли ви, госпођо, да у варошима има двапут толико нежења, колико на селима, а интелигенција се жени оттрилике тек у онпој саравмери, као надничар и слуга.

— Блудници су то, господине мој! Измислили су два морала: један за себе, а други за нас. Жена је „пала“ кад згреши, они је презиру, а они кад чине што не треба, називају један другога са поносом и осмехом — Дон-Жанима Па су и нас жене толико заглупили са својим новинама и књигама, да ми и не помишљамо на то, да од њих тражимо исту меру, коју они траже од нас. Њима је лакше

и комотније живети пустоловским животом. Презају