Žena

ПРВЕ 305

— Нек вам је жив и здрав, ман'те га. За прашину ћемо најлакше. Дужности жене, матере, и домаћице не креће се око тога. Него је била реч о новој држави. Ту нову државу не треба да чекамо ни ви ни ми скрштених руку. У првом реду мислим државу на другим економским основама, државу, у којој ће сви чланови њени да буду економски осигурати. ја сматрам, да је дужност модерно уређене државне заједнице, да осигура све своје чланове. Она мора наћи начина, да се сваки члан њен образује у породици и да се научи корисном раду. Не сме ни један члан државе да одрасте неупућен, да буде на штету и себи и другима. Сваки, који је дорастао за рад, треба да може у својој држави пристојно живети од тог рада. А сваки ко је провео век радећи у тој држави, не сме да буде изложен опасности, да умре под туђим плотом: он треба да буде осигуран у болести и у старости — државним средствима. И само у оној држави, која је основана на тим економским начелима, неће бити грабежи и овог данашњег покора; само у таквој држави неће бити нико осуђен да мора живети усамљеним, неприродним животом; само у таквој држави неће бити при склапању бракова трговине; само у таквој држави везиваће се оно што се воле; само у таквој држави може жена да постане равноправан члан; само у таквој држави понићи ће здравији морал и здравији нараштај. На стварању такве државе треба да радимо сви, јер само у таквој држави моћи ће жена да развије и ум и душу и све чари своје и да постане појезија живота људског. У таквој држави она ће бити више него равноправна, она ће бити обожавана.

У вашем часопису биће погрешака, и мора их бити, јер је женско питање од најтежих питања. Али у једном не смете грешити. Не смете грешити у ономе, што је ван сваке сумње: Жена треба да остане жена. Ако не нас ради, а оно деце ради. Та деца имају безусловно права да имају оца и матер, а не — два оца. Најглавнија је цел жене, да остане жена. Образована, равноправна, али жена. Што год