Žena

ЋЕ РРА 307

А ~ 7 Шта тражимо од жене.“ Мита Ђорђевић. Нови Сад.

Противници женске слободе не пристају, да жене добију шири поглед на свет, и да би је задржали између четири зида породице њене, пружају јој, у руке варјачу. Јест, варјача је необично оруђе, којим је жена војевала досад за своје ослобођење. Она се варјаче не одриче ни сад, али не пристаје, да се њен рад за породицу а преко породице пи за друштво, своди само на варјачу. Варјача ће јој и даље кравити мушка срца у борби за женина права, али неће никад пристати, да је једина задаћа женина оличена у — варјачи.

Јер ступи ди само један корак из кујне, већ се налази на другом станишту, где је мали укућани поздрављају слатком речи: Мати, мати! Улави жена у други круг, у породицу, где је она управо главни стуб њен. Улази у нов круг рада свог, где је чека такође обилат рад лакше врсте — стварни, п теже врсте — „пдејални..

Кад је мати била дете и девојка, није могла ни сањати, шта ће све од ње временом да се тражи. Није то нигде ни читала ни чула. Само је понешто слутила на основу свога магловитог опажања. Она види, шта бива око ње и шта се дешава с њом, али не уме о том да расуђује. У детета и девојке невиност превлађује. И само ако из несташности кадгод створе себи површан и н'етран суд о придикама, у којима ће се кадгод као жене и матере налазити.

Прпрода од памтивека гони женско дете, да се игра обличјем детињим, лутком. Ако је нема готове, дете је прави од дрвета и крпица, па се с њом игра, љуљушка је и разговара се. Занимљиво је из прикрајка гледати женско дете, како се забавља лутком, својим рукотвором и шта се све маторо в њом разговара. Похватало је нит мисли материних, па онако, као што мати свом детету говори и упуђује га, тако

# Види бр. 2. „Жене“, страна 87,