Žena

270 ВЕНА

рици на раду, кад хоће да се жени пише својима кући, да му нађу и пошљу девојку. И родитељи момкови пли његови рођаци нађу невесту, а момак шаље „шифкарту“ (путни трошак) да му невеста дође у Северну Америку. Шевеста одлави у „транспорту“ са другим исељеницима, и долази у Северну Америку којој удатој познаници, и од ње се удаје ва онога, за кога је из домовине Рт Ретко се дешава да се ови бракови „по наруџбини“ не склопе. Ва време мог боравка у Америци у мојој п рохији се десила три случаја. У једном случају момак није хтео да се венча са девојком, него је живео с њом невенчано и отерао је. Отерана невеста је отишла у службу те се проневаљалила. У другом случају цури се није момак допао и није хтела да се уда за њега, него се удала ва другог, који је морао првом платити „шифкарту“,

коју је невеста добила од несуђеног ђувегије да у Амерпку дође. У трећем случају била је цура богињана и врло ружна лица, те јој момак опростио и „шифкарту“ и није хтео ништа да зна за њу. Три месеца после њеног доласка убила се несрећна девојка, која није могла да поднесе тешко разочарање, што је место удаје доспела у службу. где је била предмет подемеха.

Српски исељанички елеменат је готово сав регрутован из наших најсиромашнијих друштвених слојева. 98% је мали ратар, надничар и слуга, а 2% је занатлија п бегунац чиновник. Женскиње наше у Америци је у језгри својој из најсиромашнијег сељачког сталежа. Неписмено је и скучених појмова. Оно, што је с млеком материним посисало, понело је собом у бели свет. Нарочито се истиче њина љубав према српској вери. Та љубав према српској вери у америчког српског женскиња била је главни узрок п повод подизању српских православних цркава у сев. Америци. А да се о томе и уверите, износим Вам овај пример:

У Балтимору (држава Мериланд), неких 90 енглеских миља удаљеном граду од Њујорка, живео је неки Србин Босанац са женом, коју је довео из Босне. Нашло им се дете. Отац је хтео да се дете крсти у Филаделфији (близу Балтимора) у руској православној